Sticanje svojine u porodici
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 11 | Nivo: Univerzitet u novom pazaru

SADRŽAJ
UVOD ...........................................................................................................3
STICANJE SVOJINE U VANBRAČNOJ ZAJENICI....................................4-5
ZAJEDNIČKA SVOJINA ČLANOVA PORODIČNE ZAJEDNICE..........5-6
ZAJEDNIČKA SVOJINA SANASLEDNIKA............................................6-7
ZAJEDNIČKA SVOJINA PORODIČNE ZADRUGE..................................8
SLUČAJEVI ZAJEDNIČKE SVOJINE KAO AKCESORNOG PRAVA.....9
ZAKLJUČAK ............................................................................................10
LITERATURA ..........................................................................................11
UVOD
Zajednička svojina je pravo svojine koje imaju dva ili više lica (zajedničara) na istoj stvari, ali tako tako da njihovi udeli nisu određeni, pa se shodno tome njima ne može upravljatidok traje režim zajedničke svojine. Zajednička svojina se susvojine (kod koje su delovi određeni idealno, pri čemu suvlasnik može raspolagati tim idealnim delom) i etažne svojine (kod koje je deo etažnog vlasnika fizički određen i njime se može samostalno raspolagati). U našem pravu postoji više slučajeva zajedničke svojine,od kojih su neki tipični, a drugi pokazuju izvesna odstupanja od opšteg režima. Ako razlike postoje i tom smislu što je u nekim slučajevima zajednička svojina deljiva, a u drugim ne samo što je nepodeljiva, već je i nedeljiva.U nekim slučajevima zajednička svojina je samostalno pravo (kojim zajedničari sporazumno mogu raspolagati), dok je u drugima akcesorno pravo,te se automacki prenosi sa prenosom svojine uz koje ide.
STICANJE U VANBRAČNOJ ZAJEDNICI
Imovinske vrednosti stečene žajedničkim radom u vanbračnoj zajedninici ne mogu pripasti samo jednom od vanbračnih drugova.Vanbračni drug mote tražiti vrednost svog rada uloženog u poslove domaćinstva i privrednog gazdinstva drugog vanbračnog druga, ako tim radom prinovljeni i unapređeno imanje drugog vanbračnog druga i u srazmeri u kojoj je svojim radom doprineo da nastane ova korist.Vanbračni drug ima pravo na naknadu za svoj rad i kada nije uvećana ili unapređena imovina drugog vanbračnog druga, ako se požrtvovano zalagao radi ličnih potreba članova domaćinstva (npr: čuvanje dece, negovanje u bolesti i dr.) ili u drugim poslovima domaćinstva i privrednog gazdinstva. U takvom slučaju može se dopustiti primena i naknada s obzirom na dužinu i trajanja vanbračne zajednice, količinu i značaj uloženog rada, imovinske i porodične prilike jedne i druge strane i slično .
To ipak nije moglo krajnje i definitivno rešenje ovog pitanja, jer je primena pravila obligacionog prava o neosnovanom obogaćenju manje povoljna od priznanja svojine, odnosno učešća u zajedničkoj svojini. Tako da je sudska praksa nastojala da režim zajedničke svojine koliko god je moguće proširi i na imovinske vrednosti stečene radom u vanbračnoj zajednici.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]